ČEKAĆU TE JOŠ

Jesen je obojila sve u hladno i sivo

svaki opali list na tebe me podseća

u svakom čitam neki skriveni znak

u svakom te duša negde oseća

Odavno  te već na mom pragu nema

ne zalaziš više ni u moje snove

postala si deo jeseni duge i hladne

ne osećaš kako te moje srce zove

Ne osećaš ti hladnoću koja se širi

kako nestaju  zadnji tragovi naši

pupoljci zadnji kako venu

i kako se tuga noćima gasi u čaši

Čekaću te još  i čekajći nestaću

u kamen ću se možda pretvoriti

sa praznim srcem i hladnom dušom

i tada ću  o tebi u sebi govoriti