NEKAD

I posle toliko dugih godina

kad ulicom poznatom prođem

još lebdi miris tvog parfema

kao trag mladosti i godina sretnih         

i ako te odavno u gradu nema

Sve  je dobilo neko novo lice

po neki izlog još je kao pre

u njima smo naše želje ostavljali

siromašni a veseli bili

bili sretni a nismo ni znali

I sunce je tada drugačije sjalo

glasovi  ljudi drugačiji su  bili

sve nam je bilo samo ljubav i sreća

oči pune sunca i nejasnih želja

duša tog vremena  i sad se oseća

I svaki put kad u ovu ulicu zađem

probude se neka sećanja davna

i sada čujem tvoj veseli glas

osećam tvoje poljupce skrivene

sve me tako jako podseća na nas

Ostala si zauvek deo mog života

kao sećanje  ljubav i seta

kad te poželim Ja ću u ovu ulicu zaći

šetati  i miris tvog parfema osećati

i u sećanju opet tebe pronaći